Непосредно прије октобарских општих избора 2018. године у БиХ, српски предсједник Александар Вучић рекао је да посједује доказе о прислушкивању и мијешању западних сила на изборни процес у БиХ и тиме, по многима, нарушио шансе опозиције (тадашњег СДС-а и ПДП-а) за побједу на тим изборима.
РТРС је укључила пропагандну машинерију и за све оптужила тадашњу власт у Сарајеву (српски члан предсједништва БиХ у том тренутку је био предсједник ПДП-а Младен Иванић). Резултати избора ће накнадно показати да је опозиција заиста и претрпила штету, а изузев у Бањалуци, гдје су на крилима Правде за Давида однијели побједу, у другим крајевима Републике Српске су мање или више подбацили.
Данас, готово четири године након перфидног Вучићевог мијешања у изборни процес у БиХ, првенствено у Републици Српској, опозициони прваци (изузев Небојше Вукановића) се понашају као прави правцати мазохисти, па су данас и јуче сви одреда потрчали да изразе подршку актуелном предсједнику и кандидату за предсједника Србије Александру Вучићу на изборима који треба да се одрже 3. априла у Србији.
“Жељели бисмо да видимо предсједника Вучића и Српску напредну странку поново на власти у Србији. Један број грађана из Републике Српске који су чланови Српске демократске странке искористиће право гласа у Србији и ми их позивамо да свој глас дају Српској напредној странци“, рекао је предсједник СДС-а Мирко Шаровић након сједнице Предсједништва СДС-а. Нешто слично је поручио и предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, показавши тиме да се разумије у политичке процесе као Војислав Коштуница у изручење Слободана Милошевића.
Не улазећи у оцјену Вучићеве политике (то свако од вас може и треба сам да закључи), овај експлицитни акт подршке опозиционара заиста представља класично мијешање у изборни процес у Србији, а многи би рекли и сервилни однос према предсједнику Србије. Наступ опозиције је од данас-до сутра, промишљен само до октобарских избора, а вјероватноћа да ће Вучић учинити управо супротно у октобру је велика. Још једном су опозициони прваци показали потпуну нестручност и недовитљивост, која асоцира на то да су можда потпуно одустали од општих избора у БиХ, јер су, очигледно, све карте ставили на српског предјседника и његову (могућу) подршку пред октобарске изборе.
Са друге стране, српски предјседник је све осим наиван и он ће у предизборној кампањи поново, на суптилан, али сигуран начин, стати на једну политичку страну у Републици Српској. Шта мислите, чија ће то страна бити?
Стефан Благић
