Дана 19.7.2017. на порталу Klix.ba објављен је јако занимљив текст под називом „Тројици чланова Управног вијећа Централне банке БиХ исплаћено 174 хиљаде КМ накнаде“. У тексту се наводи да су три члана Управног одбора Централне банке БиХ за годину дана „рада“ у овом телу наплатили по око 60.000 КМ. Што у преводу значи око 5.000 КМ месечно! Посао се састоји од „састанка најмање једном месечно“! Шта рећи, осим, страшно!
У земљи Босни и Херцеговини, која је једна од најсиромашнијих земаља Европе, накнаде у виду „додатка“ на плату у оволиким износима су недопустиве! При том, наведени „тројац“ и основну плату добија из државног буџета, а овај износ од 5.000 КМ дође као „додатак“. У земљи, у којој је статистичка просечна плата око 800 КМ, док је реална просечна плата око 600 КМ, наведени тројац има десетоструко већа примања, и то из буџета! Такво стање је недопустиво и земљу води у пропаст. Решење је у доношењу законског прописа којим би се дефинисало да уколико неко прима основну плату из државног буџета, било какви допунски приходи, који се такође исплаћују из буџета, не смеју да прелазе једну просечну плату!
Овим прописом би се ослободила значајна буџетска средства за много потребније ствари од тога да се неко енормно богати на грбачи народа. Предлог је крајње једноставан. Уколико је неко толико способан, пун знања и вредан да месечно прима „додатак“ на плату у износу од 5.000 КМ, нека иде у приватни сектор па нека тамо прима и 15.000 КМ. Ми немамо ништа против да му приватник понуди и толико новца. Али је недопустиво да се са државним, односно нашим новцем, партократе понашају на овакав начин.
Ова прича нас је још једном уверила да је читав подухват назван Рестарт Српска пун погодак и на правом путу. Јер се, и у горе наведеном примеру, види да су највећи проблеми овог друштва партократија и непоштовање два принципа за која се залажемо: транспарентност и одговорност. Јасно је да су политичке партије омогућиле својим члановима и “блиским људима” енормно богаћење у сиромашној земљи каква је БиХ. У конкретном случају се ради о кадровима Љубиши Владушићу (близак СДС-у) и члану ПДП-а Триву Маринковићу, што нас наводи на закључак да нема никакве разлике између политичких партија било да се ради о власти у РС или о владајућем СзП на централном нивоу у Сарајеву. Начин размишљања и функционисања свих политичких партија у БиХ је исти и у њима не постоји спремност да се мењају. Сви се боре за власт како би били у могућности да „ухљебе“ своје кадрове, да „наместе“ посао својим члановима, док им је интерес народа одавно постала страна реч.
Још једна ствар је индикативна. Наиме, у овом примеру нећете видети да људи из СНСД, ДНС или СП нападају оволико безобразне надокнаде својих политичких противника из Савеза за промјене. Јасно је зашто је то тако. Па, и њихови људи добијају сличне надокнаде у разним другим управним, надзорним или неким другим одборима. Све у складу са оном народном „врана, врани, очи не вади“.
На крају још само ово. Нама пребацују да смо демагози и популисти када кажемо да треба издвојити више новца за наталитет и запошљавање младих. Кажу нам: „одакле“, „нема пара“… Јасно је из горе наведеног примера да итекако има пара за све ове ствари само када би се „претресли“ сви управни и надзорни одбори и када би се онемогућило енормно богаћење партијских „ухљеба“. Сигурни смо да би се отворило много простора за већа улагања у пронаталитетну политику и заустављање пражњења градова и села по Републици Српској. А ово се може урадити само борбом против партократије и увођењем транспарентности у трошење сваког динара из буџета.
Велизар Антић
