У Републици Српској итекако се исплати бити и у опозицији, а примјера за то је безброј. Поред накнада од три до шест хиљада марака (које су за већину становништва РС астрономске) у парламенту Српске и БиХ, и функционери на локалним нивоима, као нпр. у Бијељини зарађују незамисливо много.
Када сте на локалном нивоу власт имате могућност да себи приуштите штошта, а најновији примјери Миће Мићића (СДС) и Славише Марковића (ПДП) обичне становнике Српске остављају без текста. Наиме, челни људи СДС-а и ПДП-а у Бијељини су прије неколико дана повећали своје плате, које сада износе невјероватних 6 (колико прима Мићић) и 5 хиљада (колико прима Марковић) конвертибилних марака. ПЛУС остале накнаде!
Шта би било да се нису заклели на скромност?
Када на републичком нивоу критикујете власт, ако желите да вам људи иоле повјерују, онда се спрам тих критика морате и понашати. То значи да ондје гдје сте власт поштујете оно што говорите ондје гдје сте опозиција. Подсјећања ради, и СДС и ПДП критиковали су власт (са правом) што “баца” огроман новац на запослене у јавној управи, док у исто вријеме, како можемо видјети, раде то исто, само на локалном нивоу. Плата градоначелника Бијељине (без минулог рада) је током 2017. износила 3936 КМ. Данас је готово 6 хиљада! Мало ли је…
И једна и друга партија су у НС РС говорили о томе како примања из јавних прихода треба да се ограниче на једну плату, па се поставља логично питање да ли је друга плата и потребна, ако своју прву подигнете на 5 или шест хиљада марака.
Наравно, ово је све што јавност може да види, а ствари које не може су још и битније, баш зато јер се ту крије и највећи криминал. Стога, када било ко из ПДП-а или СДС-а спомене транспарентност трошења јавних финансија, само му реците да погледа у своје редове – Министарство спољних послава БиХ или град Бијељина. Или, на крају крајева, било који други орган гдје су власт, јер нити у једном једином органу није спроведен принцип транспарентности.
И на крају, чисто као подсјетник да истакнем да Министарство спољних послова БиХ још увијек (ни након пола године) није одговорило на чувени упит о вриједности једне авионске карте коју је министар Црнадак платио за одлазак у Њујорк. Односно, да ли ју је платио 20 000 КМ?
Толико о транспарентности…
Стефан Благић
